Pre nego što sam nabavila sirijskog hrčka, mislila sam da je to jednostavan ljubimac – malo hrane, kavez i točkić.
Ispostavilo se da ima mnogo više stvari koje treba znati pre nego što ga donesete kući.
Ovaj tekst je namenjen onima koji nikada nisu imali kućnog ljubimca i žele realnu sliku o tome šta ih čeka.
Pišem iz ličnog iskustva, bez ulepšavanja i bez praznih saveta.
Ako planirate da uzmete hrčka „jer je lak za održavanje“, savetujem da prvo pročitate do kraja.
Kratko upoznavanje sa sirijskim hrčkom
Kad sam prvi put razmišljala o malom kućnom ljubimcu, nisam znala mnogo o sirijskim hrčcima.
Iskreno, bio mi je samo „onaj mali iz prodavnice što trči u točkiću“.
Međutim, vrlo brzo sam shvatila da se iza te male veličine krije jedno specifično stvorenje sa svojim navikama i potrebama.
Sirijski hrčak (poznat i kao zlatni ili medvedasti hrčak) je najčešća vrsta koja se drži kao kućni ljubimac.
Odrasli primerci narastu do 15–18 cm, što ih čini većima od patuljastih vrsta.
Ono što većina ljudi ne zna pre nego što ga uzme jeste da je isključivo samotnjak.
Ako ste razmišljali o paru – nemojte.
Isti kavez za dva sirijska hrčka obično vodi do tuče, a često i do ozbiljnih povreda.
Po prirodi su noćne životinje. To znači da će veći deo dana spavati, a da će biti najaktivniji tek kad vi poželite da legnete.
Ako ste neko ko voli tišinu noću – točkić, grickanje, kopanje i razna aktivnost mogu vam smetati, pa imajte to u vidu.
Ono što me iznenadilo jeste koliko brzo zapamte rutinu.
Iako nisu životinje koje vole maženje ili držanje, s vremenom prihvataju prisustvo čoveka.
Ali nije sve bajka – to zahteva vreme, strpljenje i razumevanje da im je instinkt uvek prioritet.
Ako tražite životinju koja će se maziti u krilu – ovo verovatno nije za vas.
Sirijski hrčak kao ljubimac
Neću da ulazim u idealizaciju – sirijski hrčak nije „mali pas“ koji će vam se veseliti kad dođete kući.
Njihovo ponašanje je dosta instinktivno i individualno.
Imala sam mužjaka koji je bio izuzetno radoznao i dolazio do rešetki čim me čuje, ali sam kasnije imao i ženku koja se skrivala svaki put kad otvorim kavez.
Hrčci nisu ljubimci koje ćete „vaspitavati“ u klasičnom smislu.
Ne razumeju pohvalu, ne reaguju na ime, i često će vas ignorisati ako ne dolazite sa nečim što miriše na hranu.
Ali ono što mogu da pruže jeste zanimljivo posmatranje njihove rutine – kopanje, skladištenje hrane, pranje, građenje gnezda.
U početku me frustriralo što ne mogu odmah da ga uzmem u ruku.
Ako to uradite prerano, često se desi da vas ugrize – ne iz agresije, već iz straha.
Navikavanje traje danima, ponekad i nedeljama.
Prvo hranjenje iz ruke, pa tek onda pokušaj da se popne na dlan. Sve se radi u etapama, bez forsiranja.
Ne možete ih ostavljati same na duže vreme. Iako deluju kao samostalna bića, voda se može prosuti, točkić se može zaglaviti, a temperatura u prostoriji može pasti ispod granica koje im prijaju.
Nisu zahtevni, ali ne podnose nemar.
Da li je sirijski hrčak pravi izbor za vas i vaše dete?
Ako ste roditelj koji razmatra da detetu kupi prvog ljubimca – sirijski hrčak često deluje kao laka opcija.
Iskreno, i meni je tako delovalo. Mali, slatki, ne zauzima mnogo prostora.
Međutim, realnost je da većina dece ne razume da je hrčak živo biće sa svojim potrebama, ne igračkica koja se izvuče iz kaveza kad god im je dosadno.
Prvo što treba znati – deca uglavnom žele da se igraju sa ljubimcem preko dana, a to je period kada hrčak spava.
Buđenje hrčka iz sna često vodi do nervoze, stresnih reakcija, pa čak i ugriza.
@pavle_hrchak 😋 #hrčak #hamster #fraujovana #jovanafrau #pet #petsoftiktok #animal #animalsoftiktok #funny #fypシ #foryou
Drugo – sirijski hrčci ne vole često dodirivanje i nipošto nisu pogodni za grubo rukovanje.
Detetu koje nije svesno snage svog stiska to može biti veliki problem.
Druga strana medalje je – odgovornost. Deca retko preuzimaju svakodnevne obaveze oko čišćenja kaveza, menjanja vode i hrane.
Iako dete može učestvovati, realna briga pada na roditelje. Ako ste spremni na to, onda je u redu da se upustite u ovu avanturu.
Moguće je da dete vremenom razvije empatiju i osećaj odgovornosti, ali to neće doći samo od sebe – mora se učiti i kroz primer.
Ako očekujete da hrčak bude sredstvo za „učenje obaveza“, razmislite da li ste i vi kao roditelj spremni da budete dosledni.
Bolje kupite ribice.
Kavez, oprema i uređenje prostora
Kad sam prvi put kupovala kavez, napravila sam klasičnu početničku grešku – uzela sam onaj standardni iz pet šopa sa šarenim cevima i točkićem.
Dovoljno veliki „na oko“, ali u praksi – premalen. Ubrzo sam naučila da sirijski hrčak zahteva mnogo više prostora nego što trgovci obično tvrde.
Minimalne preporuke su najmanje 80×50 cm površine poda, a i to je osnovni minimum.
Druga greška koju sam napravila bila je – loše opremljen kavez.
Točkić je bio premali, pa se hrčak savijao dok trči, što može dugoročno da utiče na kičmu.
Za odraslog sirijskog hrčka, točkić treba da ima prečnik 30 cm, nikako ispod 25. U suprotnom, može doći do deformacija leđa.
Što se tiče podloge – izbegavajte piljevinu iz stolarije ili mirisne iverice, jer često sadrže štetne hemikalije.
Ja sam prešla na papirnu posteljinu bez mirisa ili neutralne drvene pelete. Hrčku je potrebna mogućnost kopanja, pa obavezno ostavite bar 15 cm podloge u jednom delu kaveza.
Dodaci poput kućice za spavanje, mesta za skrivanje, drvenih grana i kartonskih cevi su obavezni – ne kao ukras, već kao način da simuliraju prirodno ponašanje.
Nikad ne stavljajte plastične igračke ili mrežaste točkiće, lako mogu izazvati povrede.
Kavez ne sme stajati na promaji, niti direktno pored grejnih tela.
Takođe, neophodno je redovno čišćenje – delimično na svaka 2–3 dana, temeljno bar jednom nedeljno.
Ali i tu treba biti pažljiv – ne menjajte sve odjednom, jer će ga to zbuniti i uplašiti.
Hrčci se oslanjaju na svoj mirisni trag da se orijentišu.
Ishrana sirijskog hrčka
Ako pitate u prodavnici, reći će vam da kupite gotovu mešavinu hrane i to je to. I jeste to neka osnova, ali nije dovoljno.
Naučila sam da previše gotove hrane može dovesti do selektivnog jedenja – biraju samo suncokret ili kukuruz, dok ostatak ostaje netaknut.
Hrčku treba uravnotežena ishrana, ali u malim količinama.
Osnova treba da bude kvalitetna mešavina semena, ali uz to redovno dajem male porcije svežeg povrća – krastavac, tikvica, blitva, brokoli, šargarepa.
Važno je da uvek proverim da ništa ne ostane da truli u ćoškovima, jer imaju naviku da kriju hranu.
View this post on Instagram
Voće se daje povremeno i u minimalnim količinama, zbog šećera. Jabuka, jagoda ili borovnica – ali bukvalno komadić.
Od proteina, jednom-dvaput nedeljno dam malo kuvanog jajeta, komadić piletine ili neslanog sira.
Nikako se ne daju citrusi, crni i beli luk, začinjena hrana, čokolada, bademi, kikiriki, testenina ili hleb sa kvascem.
Voda mora uvek da bude sveža, iz bočice, ne činije. Prljava voda ili stajaća posuda su recept za probleme.
Hrčci takođe stalno glođu. Drvene grančice ili štapići za glodanje su obavezni.
Ja sam probala i kupovne i obične grane iz prirode – bitno je da su od sigurnih vrsta drveta i da nisu tretirane hemikalijama.
Koliko živi sirijski hrčak – briga o njegovom zdravlju
Životni vek sirijskog hrčka nije dug – obično od 2 do 3 godine. Meni je to bio šok kad sam prvi put saznala.
Naviknete se, razvijete rutinu, i taman kad sve legne na svoje mesto – godine ga stignu. Zato je važno znati kako da mu te dve-tri godine budu kvalitetne.
Prvo, prevencija je najvažnija. Ako mu omogućite dovoljno prostora, pravilnu ishranu i stimulaciju, smanjićete rizik od bolesti.
Ali čak i tada – problemi se mogu pojaviti. Ja sam se susrela sa problemima sa zubima, koji brzo prerastu u infekcije ako se ne primete na vreme.
Ako primetite da manje jede, da mu curi iz usta ili da mu smrdi dah – to je znak da nešto nije u redu.
Još jedan čest problem su grinje ili gljivice, naročito ako podloga nije redovno menjana.
Svrab, gubitak dlake, ranice – sve to treba ozbiljno shvatiti. Takođe, tumori su relativno česti kod starijih primeraka.
Nažalost, ne može se mnogo uraditi.
Veterinari za male glodare nisu uvek dostupni – ja sam morala da tražim specijalizovane ordinacije koje se uopšte bave njima.
To je nešto što treba proveriti pre kupovine, jer kad dođe problem, često je već kasno za traženje pomoći.
Kraj je uvek težak. Morate biti spremni da preuzmete odgovornost kad primetite da mu je kvalitet života ozbiljno opao.
Ne bih da zvučim surovo, ali to je realnost koju mnogi zanemare dok ne dođe taj trenutak.
Zaključak
Sirijski hrčak jeste mala životinja, ali briga o njemu zahteva znanje, posvećenost i razumevanje njegovih potreba.
Nije igračka za decu, niti je ljubimac koji se samo povremeno pogleda.
Ako mu pružite adekvatne uslove, biće zanimljiv saputnik za posmatranje i učenje.
Ako niste spremni na redovno čišćenje, pravilnu ishranu i svakodnevnu rutinu, bolje još jednom razmislite.
Kupovina iz neznanja često završi razočaranjem – i za vlasnika i za životinju.