Kad sam prvi put pomislila da sama napravim krparu za hodnik, delovalo mi je kao vikend projekat od par sati.
Ispostavilo se da je posao mnogo sporiji i zahtevniji nego što sam očekivala, pogotovo ako želite da staza zaista izdrži gaženje svaki dan.
Ovaj tekst je za sve koji razmišljaju da sami naprave krparu za hodnik od starih tkanina, ali i za one koji žele da unapred znaju kada im se to uopšte isplati.
Pišem iz ličnog iskustva, bez ulepšavanja – biće reči i o tome kada je jednostavnije samo kupiti gotovu stazu.
Zašto ljudi uopšte prave krparu za hodnik
Krpara za hodnik je oduvek bila način da se stare, iznošene tkanine iskoriste umesto da završe u kanti.
Stari čaršavi, majice, farmerke i ostaci tkanina koje inače bacamo mogu da dobiju sasvim novu funkciju – i to baš na mestu koje se najviše prlja i gazi, na ulazu u kuću ili stan.
Osim uštede, tu je i zadovoljstvo da napravite nešto svojim rukama, a rezultat je uvek unikatan – nema šanse da neko drugi ima identičnu stazu u hodniku.
Ali, pre nego što krenete, važno je da znate da izrada krpare nije brz posao, pogotovo ako je radite prvi put.
Šta vam je potrebno pre nego što počnete
Kada sam sređivala materijal za prvu krparu, shvatila sam da je najveći deo posla zapravo priprema, a ne samo pletenje ili šivenje.
Osnovni materijal i alat koji vam trebaju:
- Stare tkanine (pamučne majice, čaršavi, farmerke) – što gušće, to bolje.
- Makaze ili rotacioni sekač za brzo sečenje traka.
- Konac i jaka igla, ili mašina za šivenje ako je imate.
- Podloga od jute ili starog ćebeta, ako pravite stazu tehnikom pletenja.
- Metar i krojački pribor za obeležavanje.
Tkanine je najbolje unapred oprati i dobro osušiti, jer vlažna ili prljava tkanina kasnije menja oblik i može da se skupi kad je staza već gotova.
Koje tehnike izrade postoje
Pre nego što sam se upustila u ovaj projekat, mislila sam da postoji samo jedan način da se krpara napravi. Nakon što sam malo istražila i isprobala nekoliko pristupa, ispostavilo se da je izbor tehnike zapravo prvi ozbiljan korak.
Pletenje traka u dugačke pletenice je najčešća i najjednostavnija tehnika, pogotovo za početnike, jer ne zahteva nikakvo posebno predznanje – dovoljno je da znate da pletete kikice.
Heklanje ili kukičanje krpara daje čvršću i ravnomerniju strukturu, ali zahteva da znate osnovne heklerske bodove, pa ova tehnika više odgovara onima koji već imaju iskustva sa iglom.
Tkanje na ramu, slično tkanju tepiha, daje najuredniji izgled, ali je i najsporije i zahteva improvizovani razboj ili drveni ram.
Za hodnik, gde je gaženje svakodnevno i intenzivno, ja bih preporučila pletenje ili heklanje – obe tehnike daju gušću strukturu koja duže izdrži nego tanko tkana staza.
Kako da sami napravite krparu za hodnik – korak po korak
Postoji nekoliko tehnika, ali najjednostavnija i najotpornija za hodnik je tehnika pletenja traka u dugačke pletenice koje se zatim šivaju u spiralu ili traku.
Prvo isecite tkaninu na trake širine 3 do 5 centimetara – uže trake daju gušću i čvršću stazu, što je poželjno za hodnik gde se najviše gazi.
Zatim spojite tri trake i ispletite ih kao kikice, dodajući nove trake čim vam ponestane materijala, tako da pletenica bude što duža i bez prekida.
Gotovu pletenicu namotavajte u spiralu, počevši od centra, i prošivajte svaki krug čvrsto uz prethodni da staza ne bi kasnije puštala niti ili se raspletala.
Kada dostignete željenu veličinu, krajeve dobro zašijte i sakrijte unutar poslednjeg kruga.
Na kraju, stazu ostavite da „sedne“ – pritisnite je nečim teškim par sati, da bi pletenice legle ravno i staza ne bi bila neravna kada je stavite u hodnik.
Kako izabrati boje i šaru da se uklope sa hodnikom
Kad sam prvi put slagala trake za svoju krparu, nisam obraćala pažnju na boje – samo sam koristila sve što sam imala. Rezultat je bio šarolik, gotovo haotičan izgled, koji se nije uklapao sa ostatkom hodnika.
Ako želite da krpara zaista izgleda kao deo enterijera, a ne kao slučajno našivena tkanina, bolje je unapred da izaberete dve do tri boje koje se ponavljaju kroz celu stazu, umesto da mešate sve što imate pri ruci.
Neutralne kombinacije – bež, siva, tamnoplava – uvek deluju uredno i lako se uklapaju sa različitim podovima, dok šarene i kontrastne trake više odgovaraju rustičnom ili boemskom stilu enterijera.
Takođe je pametno da tamnije boje stavite bliže ivicama staze, jer se tu najviše prlja i tamnija nijansa lakše prikriva fleke i prašinu između pranja.
Kada je bolje kupiti gotovu stazu umesto da je pravite sami
Ovde moram da budem iskrena – samostalna izrada krpare ima smisla ako imate vremena, dovoljno materijala i ne žurite. Ali ako vam hodnik treba brzo, ili nemate dovoljno starih tkanina odgovarajuće debljine i boje, gotova staza je često pametniji izbor.
| Kriterijum | Krpara rađena ručno | Gotova staza iz prodaje |
|---|---|---|
| Vreme izrade | Nekoliko dana, u zavisnosti od veličine | Odmah, samo naručivanje i dostava |
| Cena | Jeftina ako imate stare tkanine | Zavisi od materijala i dimenzija |
| Izgled i preciznost | Unikatan, ali može biti neravnomeran | Ujednačen, precizne ivice i šav |
| Trajnost | Zavisi od kvaliteta šava i tkanine | Fabrički ojačane ivice, duže traje |
| Prilagođenost prostoru | Ograničena obliku koji uspete da ispletete | Lako se bira tačna dimenzija za hodnik |
Održavanje krpare u hodniku
Hodnik je mesto gde se staza najviše prlja, pa održavanje nije nešto što možete da preskočite.
Krparu redovno usisavajte ili istresajte napolju, a povremeno je operite ručno u mlakoj vodi, jer mašinsko pranje može da olabavi šavove ako niste dovoljno čvrsto prošili trake.
Ako primetite da neki deo počinje da se raspliće, bolje je odmah ga prošiti nego čekati da se ošteti veći deo staze.
Dobro je i da ispod krpare stavite tanku protivklizajuću podlogu, pogotovo ako je pod u hodniku od keramike ili laminata, jer staza bez podloge lako klizi kada se preko nje pređe brzim korakom.
Ako u domaćinstvu imate kućne ljubimce, imajte na umu da krpara od tanjih tkanina brže upija vlagu i mirise, pa je u tom slučaju možda bolje koristiti deblje pamučne trake ili staru džins tkaninu, koja se lakše čisti i sporije upija tečnost.
Koliko traje izrada i koliko realno možete uštedeti
Kada sam računala vreme koje mi je bilo potrebno za jednu srednju stazu, ispalo je da mi je trebalo skoro četiri dana rada u slobodnim satima – najviše vremena je otišlo na sečenje traka i pripremu tkanine, a ne na samo pletenje.
Ako imate dovoljno starih tkanina kod kuće, materijalni trošak je praktično nula, pa je jedina „cena“ zapravo vaše vreme. Ako, s druge strane, morate da kupujete tkaninu posebno za ovu namenu, ušteda u odnosu na gotovu stazu postaje mnogo manja, a ponekad i nepostojeća.
Zbog toga uvek savetujem da pre nego što krenete napravite realan plan – koliko slobodnog vremena imate, i da li vam se isplati da nedelju dana provedete u pletenju radi staze koju biste mogli i da kupite.
Zaključak
Sama izrada krpare za hodnik je zadovoljavajući projekat, ali zahteva vreme, strpljenje i dovoljno materijala da bi rezultat zaista izdržao svakodnevno gaženje.
Ako imate stare tkanine i ne žurite, vredi probati – rezultat je unikatna staza koja ništa nije koštala osim vašeg truda.
Ali ako vam treba brzo rešenje ili tačna dimenzija za vaš hodnik, gotova staza je jednostavnija i sigurnija opcija.
Bilo da odaberete ručnu izradu ili gotov proizvod, hodnik će vam biti zahvalan na barem malo zaštite od prljavštine i gaženja.